Dositej putnik prosvećenosti

Hajdučija u Srbiji i Jugoslaviji

Obrađivanje, ako ne najvećeg onda sigurno monstruoznog sudskog procesa, koji nam se u istoriji desio (mada ja mislim da je u našoj sudskoj praksi najveći) u Čačku 1897. godine na suđenju hajducima toga kraja, je za ekipu Dokumentarne redakcije bio samo početak slaganja delova slagalice koja se otvarala pred nama sve jasnije i izazovnije do poslednje priče koju smo rekonstruisali ali... ipak za kraj ostavili mogućnost za njeno upotpunjavanje i posle nas. Naime o ovom suđenju koliko god ono bilo i veliko i istorijski značajno, se gotovo ništa ne zna i ne govori. Možda je tome doprinela i činjenica da sa ovog sudskog procesa ne postoji ni jedan jedini dokument. Sve je uništeno nedopustivom samovoljom i neznanjem komunista posle oslobođenja Čačka. Ali je zato, hvala bogu, zahvaljujući znanju našeg poznatog novinara Pere Todorovića, koji je svakodnevno izveštavao sa ovog suđenja, prenoseći čak i sudske zapisnike do u tančine moguće ovaj događaj danas rekonstruisati. On je na neki čudan način osećao da to što je tada pisao u listu Hajdučija nadilazi novinarski posao. I ispostavilo se da je više nego ikad bio u pravu. Sve što se o ovom hajdučkom suđenju zna, zna se zahvaljujući pisanju ovog novinara čija Hajdučija vremenom postaje ne samo hronika već i dokument o jednoj pojavi, o fenomenu hajdučije i hajduka, koja su se u to vreme na pragu 20, veka toliko osilili da su stvorili paralelnu državu i uz pomoć jataka i političkih moćnika itekako uticali na funkcionisanje ondašnje države Srbije. Ali ono što je ovo